Falafel – moć leblebije u zdravom životu

Smatra se da su falafel loptice izmislili još egipatski beduini kao poslasticu od lako dostupne leblebije. Danas je falafel poznat i popularan širom sveta, možete ga naručiti u fast food baru, ali i u elitnijim restoranima. Falafel je nacionalno jelo Izraela, i najpoznatija brza hrana ove zemlje. Na ulicama Izraela falafel se peče u fritezi, služi se uz pita hleb uz humus, tahini (susamova pasta) i povrće. U kućnoj varijanti možete dodati malo ulja i peći ga u rerni na pak papiru.

Moć falafela leži u leblebijama, mahunarki iz porodice boba. Osim jedinstvenog ukusa i arome, leblebija ima i mnogo zdravstvenih blagodeti. Bogata je gvožđem i sadrži toliko vlakana da nas drže sitima po nekoliko sati. Bogate su i kalcijumom, obroku daju puni sastav potrebnih amino-kiselina, a uz sve to imaju i nizak glikemijski indeks, te pomažu stabilizaciji nivoa šećera u krvi. Leblebije su odličan biljni izvor gvožđa, a bogate su i vitaminom C, koji pospešuje njegovu apsorpciju.

Preteča falafela potiče još iz vremena hrišćanskih kopti u Egiptu kojima je ishrana mesom bila zabranjena tokom određenih praznika. Zbog toga, pronašli su ukusnu alternativu u kojoj su mogli da uživaju, a nazvali su je ta’amiya, koju su napravili od mahunarke bob. Jevrejski pioniri su potom preuzeli ove ukusne štruce koje podsjećaju na uštipke i napravili svoju verziju sa leblebijom. Danas to nazivamo izraelskim falafelom.

Početkom 50-ih godina prošlog vijeka, falafel je postao popularan zahvaljujući jemenskim Jevrejima, koji su počeli servirati falafel u tzv. “pita” pecivu. Pošto je to bio relativno brz i lagan recept, falafel je postao najprisutnija ulična hrana na Bliskom Istoku. To što je falafel “brza hrana” u Izraelu, ne znači da je nezdrav. Zapravo, radi se o organskom proizvodu koji je idealan za vegane i vegeterijance, ali i sve one koji paze na zdravu ishranu i brinu o svom fizičkom izgledu.