Pite, u parove razbrojte se!
Da li ste nekad probali da pobrojite kakve pite sve postoje? Evo ja sam nešto razmišljala i mogu vam reći veliki je to spisak. Pite mogu biti od kora, slagane ili savijane, otvorene sa nadevom kao gornjom korom. Mogu biti od umešenog testa sa maslacem, margarinom, sirom, od lisnatog testa, voćne, mesne, od povrća, pa čak i bez kora. Mogu biti prevrnute, gde je voće donji sloj, ali posle pečenja postaje gornji, jer pitu prevrćemo. Takvu vrstu pita zovemo tart. Slanu pitu bez gornje kore od testa zovemo kiš. Mogu se služiti kao predjela, glavna jela i dezerti.
Ne čini li vam se da je pita takva vrsta jela gde vaša mašta ne mora postavljati granice? Ovolika raznovrsnost govori da je dugo vremena pita imala da se razvija i evoluira kroz vekove.
Pita kroz vekove
Po pisanim izvorima prvi zabeleženi recept za pitu je recept za pileću pitu i potiče iz Mesopotamije. Isklesan je na sumerskim glinenim pločicama i to oko 2000. godine pre nove ere. Svi istoričari hrane se slažu da su kore nastale u Turskoj. O tome je pisao istraživač istorije bliskoistočne kuhinje, Charles Perry u članku o istoriji baklave.On piše da su turski nomadi još u ranom srednjem veku jako voleli tanki hleb koji bi brzo bio pečen. Od tankog hleba do razvlačenja kora je bio mali korak. Razvlačenje kora se pojavilo u Istanbulu, verovatno u sultanskim kuhinjama Topkapi palate, pa se širilo turskim osvajanjima.
Pošto hrana nije bila najvažnija stvar na banketima kroz razne epohe, kuvari su morali da “nadmudre” zabavljače. Pravili su komplikovane i “žive” pite. Kuvar jednog vojvode je napravio džinovsku pitu u kojoj je bilo smešteno 28 muzičara koji su svirali i otvarali pitu iznutra. Animirane pite su postale trend i stavljane su u njih ptice, zečevi, žabe, kornjače i druge male životinje, a mogli su iz njih iskočiti čak i patuljasti ljudi. Ovaj vid zabave i hrane je diskutabilan iz ugla današnjih standarda, verujem da i vi to mislite.
Od kako su kuvari razvili tehniku pravljenja testa sa jajima, uljem ili buterom proširen je „repertoar“ pa se osim vizuelnog efekta pite poradilo i na ukusu. Kore su pravljene u oblicima životinja, korišćene su razne boje i ukrašavane su lišćem, cvećem i grbovima. Za slatke pite donja kora je ponekad bila aromatizovana ružinom vodicom i šećerom. Danima kada se jelo meso, pite su bile punjene svinjskim mesom, mesom divljači, ovčetinom, jezicima i svim vrstama ptica i bile su veoma začinjene. Danima kada se jela riba, punjene su morskim plodovima i ribama, a potom voćem i začinima. Interesantan je i podatak da je u vreme lorda Olivera Kromvela, pravljenje pita bilo zabranjeno jer su bile povezivane sa preteranim zadovoljstvom.
Mene je izvesna gospodja Suada naučila da pravim savršenu pitu, a ja ću evo naučiti vas. Ona kaže da je najbitnije strpljenje jer izazov je razvući je tanko.
RECEPT ZA KORU ZA PITU
Kuhinja: balkanski način
Vrsta obroka: Raznovrsno
Vreme kuvanja: 30 min
Karakteristika: Razvlačenje kora
SASTOJCI
1 kg brašna
2 kašike ulja
Mlake vode
INSTRUKCIJE ZA PRIPREMU
Od ova tri sastojka umesiti mekano testo, formirati u loptice, dobro nauljiti, umotati prijanjajućom folijom tako da nema vazduha izmedju testa i folije i staviti u frižider da prenoći. Sutradan izvaditi 1h pre razvijanja kako bi se testo zagrejalo. Jufkicu nabrašnjiti i oklagijom razviti što tanje bez pritiskanja testa. Razvučeno testo dobro namastiti i krenuti oko stola “sitno” vući. Prilikom razvlačenja kora što je kora tanja to bi više trebalo dizati testo na stolu sa jede strane tako da ispodudje “balon” vazduha koji koru još više širi. Koru nafilovati sa dve duže strane stola, preko fila staviti početak kore, podignuti stoljnjak i pita je smotana. Isto ponoviti i sa druge strane. Peći prvo na 220 °C dok ne porumeni, onda smanjiti rernu na 150°C staviti alu foliju i peći dok tepsija ne postane “laka”. Kada pita ispod folije dobije tamno žutu boju zaliti sa 2 dl hladne vode i pobacati kajmak odozgo. Peći još 5-10 min bez folije da upije tečnost.
Download this article as an e-book
Leave A Comment